Kazandžija Huseinović: Zanat je počeo da propada

Pinterest LinkedIn Tumblr +

Moderna tehnologija i ubrzan način života u sjeni su ostavili običaje i ono po čemu je naša zemlja oduvijek bila poznata, zanatlijama. Vodimo vas na Baščaršiju. U ambijent koji se godinama ne mijenja, kao takav je prepoznat i kroz UNESCO-ovu listu svjetske kulturne baštine. Elma Agić razgovarala je s jednim od najstarijih sarajevskih kazandžija Ismetom Huseinovićem, piše federalna.ba

Kaže da je posao naučio od svog oca Muhameda.

“U stara vremena je bio običaj da mi muška djeca, dok smo mali počnemo da idemo babi u dućan. Mislim inače da nam ovaj posao nekako ulazi u krv . Da ga zamolimo da nas opčini.”

Navodi da je prošlo vrijeme đuguma i ibrika.

“Mi sad moramo da se prilagodimo situaciji. Kod nas u BiH je bio običaj da djevojka, da bi se udala, mora imati opremu. U tu opremu idu dva ćilima, vezovi razni, jastuci i bakarna oprema. Djevojka je morala da donese jedan đugum, ibrik, dva sahana, jednu tendžeru, jednu tepsiju… Dok god je bio taj običaj, mi smo imali posla. Kada je to napušteno mi smo bili prepušteni sami sebi i onda smo se okrenuli turizmu. Međutim, ova ulica je opstala. Sada smo mi od Komisije za nacionalne spomenike proglašeni kao spomenik kulture. Zaštićeni su objekti i zanat. Jedino nisu nikad ništa učinili da se zanat spasi. Tako da je zanat počeo da propada.”

Huseinović ističe da ima dosta posjetilaca, iz svih zemalja regije.

“Ono što je bilo prije pandemije je i poslije pandemije. Ona nas je samo malo uspavala. Međutim, čim smo se probudili mi smo se vratili svom poslu. Kroz vene teče taj zanat, genetski smo vezani.”

Na pitanje kako vratiti prvobitni sjaj zanatstvu i sačuvati tradiciju odgovara: “Na isti način kako to rade u Beču, u Berlinu ili Parizu. Naša ulica bi trebala biti ulica muzej. Da bi se zanat spasio neko mora stajati iza ove ulice. Oni su to divno zaštitili na papiru ali nisu ništa dalje učinili.”

 

federalna.ba

Share.

Leave A Reply