Mahir Delibašić radnike počastio putovanjem u Tursku: Znam kako je nemati i imati

Pinterest LinkedIn Tumblr +

Mahir Delibašić uspješni je poduzetnik i vlasnik firme DEMFRES u Bugojnu, koji je još kao student hortikulture pokrenuo posao.

Delibašić je prije nekoliko dana svoje uposlenike počastio putovanjem u Tursku što je naišlo na veliko oduševljenje javnosti.

Za Faktor Delibašić kaže da je njegovo ono što pojede, popije i podijeli, a sve drugo je tuđe i da se tako odnosi prema svemu onome u životu što mu je dato od Boga i što zaradi.

– Ukratko, priča je počela davne 2005. godine kada je moj daidža Fadil doselio u Sarajevo iz Gornjeg Vakufa, a ja tada bio student druge godine Šumarskog fakulteta na odsjeku Hortikultura. Živio sam po sarajevskim podrumima, kako bih što jeftinije prolazio. Tada mi je daidža ponudio da živim kod njega u Buča Potoku, a šta budu oni jeli, jest ću i ja – priča Delibašić.

Kaže da mu je daidža imao radnju na Heco pijaci i da mu je ponudio da radi za njega uz neku simboličnu plaću.

– Tada je ta plaća za mene kao studenta bila prevelika. Školu sam nastavio uporedo sa poslom, a moj daidža, veoma mudar čovjek, imao je viziju i u meni je tada prepoznao “ono nešto” te me je već u ljeto 2007. godine izazvao da počnem raditi sam za sebe. Tada sam ja već bio četvrta godina fakulteta – sjeća se Delibašić, te nastavlja:

– Kao da ga sad gledam kad mi kaže: “Dijete, kad bi imao 20.000 maraka, da li bi smio šta početi raditi sam. Nemoj čekati da radiš kod nekog za 400 KM plaće”. Naravno, ja nisam ni smio pomisliti da uzmem novac od njega i počnem raditi bilo šta, nisam imao iskustva, tek sam završavao fakultet. Da bi meni moj daidža rekao jedne prilike: “Ako ne smiješ sam, hoćemo li zajedno u posao. Ja ću uložiti pare, a ti radi.” I tako je to počelo.

Kaže da se 29. septembra, u vrijeme ramazana, iz Sarajeva, kao apsolvent sa par ispita, odselio u Gornji Vakuf u selo Duradbegović Dolac, na porodično imanje. Roditelji su mu, kaže, bili protiv te odluke jer im je školovano dijete otišlo iz Kaknja u Vakuf.

– Započnemo proizvodnju sadnica ukrasnog drveća i grmlja kao Rasadnik Freš u Gornjem Vakufu, a pošto je daidža bio u trgovini, otvorimo i malu trgovinu u Bugojnu str. FREŠ iz koje ću se finansirati i ja i rasadnik jer za rasadnik treba 5-6 godina da se počne sa prodajom – pojašnjava prve korake u pokretanje biznisa Delibašić.

Kaže da je u međuvremenu zasnovao porodicu, da je posao krenuo, a rasadnik postao regionalno poznat.

Navodi kako se njegova firma danas bavi i uvozom robe široke potrošnje, prodajom igračaka, stakla, tekstila, školskog pribora.

– Danas nas ima osam stalno uposlenih, pomažu i moji roditelji koji su u penziji, a u sezoni nas bude i 10 do 15 – kaže Delibašić.

Život ga je, kaže, naučio da prije svega treba biti insan.

– Naučio sam šta znači kada nemaš i kada imaš u životu i kada se odnosim prema radnicima, uvijek mi je u glavi moje četvero djece, kako bi se neko trebao ponašati prema njima ukoliko dođu u situaciju da rade za nekoga i traže posao od nekoga jer nikad ne znamo šta će biti sutra – kaže Delibašić.

Ističe kako na svoje uposlenike gleda kao na dio porodice.

– Neki to znaju prepoznati, a neki ne, većina prepozna. Pazimo se, uvažavamo i naravno ne dozvoljavamo da posao trpi. Boli me kao čovjeka kada vidim da se neko rasipa sa novcem, a radnik mu i danas radi za 600 KM. Želim da budem pokretač pozitivnih promjena i boljeg odnosa prema uposlenicima. Neshvatljivo za moj pojam je da “gazde” prikazuju dobit od po nekoliko stotina hiljada maraka pa i milione, a da su ima radnici na plaći od 600 KM – kaže Delibašić.

Kaže da je pandemija koronavirusa utjecala i na njihov posao kao i na većinu u poslovnom svijetu.

 

 

– Ja sam svojim radnicima odmah rekao: “Idemo živjeti i raditi sa koronom”, život ne smije stati. Bio je prokleti rat pa se išlo i u školu, i na posao, i ratovalo se, ginulo se, ali se i živjelo. Tako da se time vodim i ja i moji radnici, a Allah dž. š. određuje šta će biti i kako. Sve se dešava Božijom voljom i Božijim određenjem – ističe.

Delibašić kaže da planiraju širenje posla, ali u skladu sa mogućnostima i vremenom koje je pred njima.

– Bitno mi je da moji radnici imaju relativno dobre plaće i da u narednom periodu budu i bolje, a vrijeme će pokazati šta nosi budućnost – zaključuje sagovornik.

Share.

Leave A Reply