Noćas sam umro!

Pinterest LinkedIn Tumblr +
  • Noćas sam umro.😢
    Da li se sećaš kada si me, kao sasvim malog, doneo u svoju kuću ušuškanog u unutrašnjem džepu tvoje jakne?
    Svi su se radovali kada sam stigao. Bili su to najsrećniji dani mog života 😍. Spavao sam sa vama u kući, igrali ste se sa mnom, vodili me u šetnju i hranili finom hranom 😍.
    Vremenom kao da ste izgubili interes za mene. Uvek sam za sve bio kriv. I kada se radujem kada dođete sa posla i kada lajem 🙁. Nisam više znao kako da se ponašam.
    U kuću me više niste puštali. Dane i noći sam provodio u dvorištu, njuške priljubljene uz staklo terasnih vrata da bih mogao da vas gledam i zamišljam da sam sa vama. Ponekad sam samo tiho zacvilio… što od gladi, što od tuge 😢. Ponekad sam blago grebuckao po staklu želeći da me primetite.
    Jednog dana kada si došao sa posla, kao i uvek sam ustao, mahao repom i tiho zalajao da bih te pozdravio. Ti si me grubo uhvatio za kožu i odvukao u zadnji deo dvorišta. Vezao si me debelim lancem za drvo. Stavio si pored mene jedno bure i šutnuo ka meni prazne činijice.😢
    Celu noć sam plakao, celu noć sam razmišljao gde sam pogrešio 😢. Toliko sam te voleo. Sve bih uradio za tebe. Ti i tvoja porodica ste bili centar moga sveta. Zašto me nisi voleo barem malo?
    Sve ređe ste me obilazili. U zadnjem delu dvorišta sam se osećao zauvek zaboravljen. Nisam više mogao ni da vas vidim. Danima sam bio bez hrane i vode. Ponekad komadić starog hleba. A nekad ni toliko. A ja…ja sam te i dalje voleo. I da sam mogao da pričam, tražio bih da mi sve oprostiš i da me samo još jednom zagrliš kao onda kada sam bio štene.
    Ubrzo je došla zima. Znao sam da će za moje izmučeno telo biti jako pogubna. Metalno bure je toliko bilo hladno da nisam mogao da uđem u njega jer mi je u dodiru sa kožom pravilo bolne promrzline.
    Kada je padala kiša, mokar sam se tresao dok su se kapi kiše ledile na mojoj koži. Bol je bio neopisiv. Oduzimale su mi se noge, trnulo mi je telo, jaukao sam od bolova 😢😢.
    Niko me nije čuo, ni ti, ni tvoja porodica, ni komšije. Ili niko nije želeo da me čuje 😢.
    Noćas sam konačno umro. U mukama, gladan, žedan, bolestan, nevoljen, na lancu koji me je zauvek zarobio, u buretu koje je ledilo moju kožu.
    Hoćeš li bar zaplakati kada nađeš moje smrznuto telo? Hoćeš li zažaliti što si mi to uradio? Hoću li ja biti posljednji pas koga ćeš ubiti?
    Ne brini, ja sam ti sve oprostio !!!

Ova priča je inspirisana životima hiljade pasa koji su umrli zarobljeni na lancu. Ne dozvoli da jedan takav pas upravo umire u tvom komšiluku, u tvojoj ulici, u tvom gradu.

Budi čovek kakav tvoj pas misli da jesi. ❤️

Share.

Leave A Reply