Poravnati ili poravniti?

Pinterest LinkedIn Tumblr +

 

Dok je vakta i zemana vavik je bilo i insana i hajvana, bilesi nekome je za sofru a nekome za jasle. Ovih dana nešto ne mogu, a da se ne pitam belćim smo mi nešto debelo zgriješili pa nam se ni za sofru ne mere rahatlukom a ni za jasle naletlukom. Zatvoriše pràvog insana a hajvan nam okolo bez priuze hoda. I još bleji i doziva, priziva, veli vidi me ja morem ti ne mereš. I upre tako, po svom nahodu, ka zahodu. Baš ko zaobadan, zaćoren, a mi s pendžere virimo i ono – ibretimo se. Pa doziva Hanća Melću i veli kako nikad vako bilo nije, a Hamo Sudu kako mu je hajvan pojeo i ono malo što je posadio na njivi.

Ilhamija mi naumpadne da je zijanio glavu, ali je ostao upamćen po iskrenosti i pravdi i vas ga svit zijaretio. A zulumćaru ni na vodu ne svrate, biva srce stane od nje i od asiluka merhuma a kamoli da mu prouče pred dušu, onako kako je vajk naučio ovi insan.

Nešto kontam.. Ja ni jedne ni druge ne kontam. Hajde što se hajvan otisno u zijan al što insan nije rahat od njih i ništa ne veli nit kazuje osim što doziva komšiluk i ko biva to jedino more.

Babo jučer išao u trklje. Kaže mora paradajz povezati.

Mislim, bolje je da povežemo hajvan, morebit bi ispravno hodili i bili ko što insan more bit, ono da se hajvanu javiš kad uđeš u štalu, pa da mu pokidaš i da ga otimariš, da mu hizmet činiš, a ne ovako…
Nit insan insanom, nit hajvan hajvanom.

Valjalo bi poravnati lihe pa onda tek poravnit, i Bogu predati sjemena.
Ovako se ni dahnut pod trkljama ne mere, trkljama koje nose nas, umjesto mi njih. Tobe tobe. A bit ćemo pitani.

Đenana Bajraktarević

(Jedna hedija svima koliko god vas ima iz zbirke priča “Itikjaf”)

Share.

Leave A Reply