Svekrva mi je ušla u spavaću sobu prvi dan posle venčanja i bukvalno me izbacila iz kuće

Pinterest LinkedIn Tumblr +

Udala sam se vrlo mlada, čekali smo da napunim 18 godina, ali moja svekrva je loša žena i odmah me je izbacila iz kuće. Mom mužu, a svom sinu, je zabranila da krene za mnom.

U ovoj groznoj situaciji sam skoro mesec dana, pojela me živa sramota, živimo u malom mestu i ovde se sve zna, zapravo sve se sazna i pre nego što se nešto dogodi.

Vratila sam se kod roditelja i svaki trenutak je sve teži, srce će mi pući od tuge. Ovo je kraj mog života, ne znam šta dalje da radim. Razvela sam se sa 18 godina i više me niko neće voleti i oženiti, ostaću sama do kraja života.

Ali, najviše mi je žao zbog razloga zbog kojeg me je svekrva izbacila iz kuće, a nisam joj učinila ništa loše. Imali smo malo venčanje i onda smo došli kod njih, jer je trebalo da živimo u zajednici, i legli u njegovu spavaću sobu. Kada je ujutro ušla u našu sobu dok smo još spavali, počela je da pregledava našu posteljinu.

Počela je da viče na mene i da me vređa, govorila da je sve što se o meni pričalo u selu bilo istina, da sam ovakva i onakva, izgovarala je najveće moguće uvrede na moj račun. Bila je veoma ljuta, a ja sam se toliko uplašila da sam mislila da će dići ruku na mene.

Jednom je čak i digla ruku, ali se suzdržala, samo mi je rekla da izađem iz kuće, da ne želi više nikad da me vidi u životu, pocepala mi je rukav na spavćici i gurnula me kroz vrata. Moj muž je potrčao da je smiri, ali gurnula ga je i rekla mu da ćuti, da ne ide nikuda, jer ako krene za mnom teško će mu biti.

Otišla sam kod roditelja plačući i od tada do danas sam samo nekoliko puta videla muža kada uspe da pobegne od kuće i u tajnosti mi dođe u posetu. Uopšte ne izlazim iz kuće, ne idem nigde, ne družim se ni sa kim, sama sam.

Osim muža, u životu nisam imala drugog muškarca i on to vrlo dobro zna. On je moj prvi i jedini i verovatno će tako i ostati, jer posle ove sramote niko neće želeti da me uzme za ženu. Ne znam šta da radim.

 

 

Share.

Leave A Reply